НАСТАВА НА ДАЉИНУ – ВРЕДНОВАЊЕ ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА

Како се вреднује рад ученика?

Оцењивање ученика регулисано је Законом о основама система образовања и васпитања и релевантним правилницима. У овим регулативама се прописује две врсте оцењивања: сумативно и формативно. У образовној пракси до сада је тежиште било на сумативном оцењивању.

Оцењивање ученика у оквиру имплементације наставе на даљину

Почев од уторка, 17.03.2020. године, у складу са одлукама Владе, за ученике је организована настава на даљину. У таквим условима систем, који функционише у условима редовне наставе у учионицама, сели се у „хипер“ простор. То свакако подразумева промену постојеће праксе, али и прихватање промењене парадигме учења и наставе и од свих учесника (наставника, родитеља и ученика) захтева промену дирекције у раду, додатна улагања, дисциплинованост, сарадњу и преузимање одговорности за рад. Осим тога, у насталим околностима настава поприма другачије облике и захтева већу интерактивност учесника коришћењем електронских медија. Таква реализација наставе захтева и другачије начине оцењивања што значи пре свега померање фокуса са сумативног - на формативно оцењивање.

Шта је формативно оцењивање и зашто је важно?

Формативно оцењивање је процесно оцењивање, развојно али и усмеравајуће и подстицајно јер се одвија се у току учења и усмерава ученике на одређене циљеве, садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју и зато оно увек садржи повратну информацију ученику. Формативно оцењивање треба да омогући ученику да постане аутономан у учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује и унапређује процес свог учења. Увођење вежби у којима ученици међусобно процењују радове и активности развија критичко мишљење код ученика и уједно разумевање постојања и примене критеријума и стандардизације што ће у будућности бити саставни део њиховог живота и рада.

Формативно оцењивање има превентивну функцију. Уколико се спроводи благовремено и на адекватан начин спречава појаву неуспеха. Стога формативно оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну комуникацију између наставника и ученика. Формативно оцењивање посебно добро подржава развој кључних и међупредметних компетенција попут комуникације, сарадње, читалачке писмености, предузимљивости, дигиталних компетенција и др.

На који начин се може применити формативно оцењивања у оквиру имплементације наставе на даљину?

Један од начина да се примени настава и изврши формативна процена у оквиру учења на даљину јесте примена пројектног учења. Пројектна настава подржава учење која активира ученика и које карактерише велика аутономија ученика, конструктивно истраживање, постављање циљева, сарадњу, комуникацију и рефлексију унутар реалних, животних ситуација. Технике процене исхода пројектног учења су разноврсне, а најчешће су самопроцена и рефлексија, вршњачка процена и портфолио ученика. Други могући начин је базиран на веб играма које подржавају развој сложенијих облика мишљења и креативних вештина, а оцењивање засновано на играма може да има формат једноставних квизова, али и да укључи сложеније методе процене које на пример оцењују способности решавања проблема. Постоји и много других форми и алата погодних за формативно процењивање рада ученика и може да подразумева аутентичне задатке као што су нпр. есеји, развој постера, коришћење електронске поште, виртуелни групни рад, Скајп или Вибер интервјуи, ППТ презентације, истраживачке задатке, играње улога у виртуелној учионици, ученички портфолио, сачињавање индивидуалних планова каријерног развоја и сл. У том случају ученици преузимају главну улогу и одговорност за учење, а наставници воде и олакшавају процес пружајући подршку за ученичку самопроцену и вршњачку процену ученика које имају значајно деловање на ефектно учење ученика.

За организовање наставе, праћење напретка и оцењивање ученика уз помоћ инфо-комуникационих технологија на веб страници Завода за унапређивање образовања и васпитања, као и на веб страници Министарства просвете, науке и тенолошког развија РС могуће је наћи алате за интеракцију, развој квизова и упитника и алати за сарадњу и дељење који значајно могу да олакшају рад наставника када је у питању реализација вредновања. Ипак један од начина који посебно препоручујемо у условима даљинског учења јесте електронски портфолио (е-портфолио) ученика који представља збирку ученичких радова која приказује резултате које је ученик постигао кроз разне активности у наставном процесу (нпр. есеји, постери, фотографије, видео и аудио записи, уметничка дела које је креирао ученик. Он садржи разноврсне информације, које документују искуства и развој компетенција ученика. Тако је организован да користи ученицима, наставницима и родитељима/старатељима да прате његов рад и напредовање.

Имајући у виду низ добити које се дугорочно остварују кроз упоребу е-портфолија, једна од највећих је што омогућава ученику да буде партнер наставнику у раду и оцењивању. На тај начин он преузима одговорност за учење и постаје активан учесник у остваривању образованих циљева.

Начине организовања е-портфолија наставник може да развије заједно са ученицима у пригодним програми у електронском окружењу који омогућавају складиштење података у организоване фасцикле (е-портфолије). Поред тога постоје различити алати који су доступни на Интернету, а који обезбеђују лако креирање е-портфолија, олакшани преглед и употребу попут алата под именом Мухара.

Препоруке за оцењивање у постојећим условима реализације наставе на даљину и наредни кораци

Сумативно и формативно оцењивање су део јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима. Електронски дневник поред сумативниох оцена има предвиђена поља за уношење формативних процена.

Све квалитетне формативне оцене и увиди наставника у току имплементације наставе на даљину могу бити значајно искоришћени за сумативно оцењивање на крају наставне године. Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања у оквиру своје надлежности и програма подршке школама ће припремити упутство и чек листе које наставницима могу да помогну да сумирају формативне процене прикупљне у периоду реализације наставе на даљину. Поред тога, наставници коришћењем алата за прављење упитника и квизова могу да креирају кратке тест форме са задацима вишеструког избора и кратког одговора. Уз ове информације као и информације које се могу добити употребом есејских и пројектних задака и евентуалним електронском комуникацијом у реалном времену преко Скајпа и Вибера, може се доћи до превазилажења препрека за добијање сумативне оцене за период похађања наставе на даљину.

Начин завршетка школске године и закључивања оцена умногоме зависи од развоја постојеће ситуације. У министарству се надају да ће се ситуација нормализовати и да ће ученици бити у могућности да врате у клупе пре завршетка школске године. У том случају, оцењивање ће бити реализовано на уобичајен начин. У случају да ситуација не дозволи овакав сценарио, коначне закључне оцене ће бити засноване на резултатима које су ученици имали на претходном класификационом периоду, активном учешћу у онлајн окружењу, повратној информацији од ученика након праћења ТВ лекција (часова) и других образовних садржаја, електронског портфолија ученика или других начина евидентирања рада ученика и белешки које воде наставници до којих могу доћи кроз различите врсте размене продуката (домаћи задаци, структурна вежбања и провере, есеји, пројекти, презентације, цртежи и др.) које ученици могу достављати наставницима путем мејла (слике, фајлови) или у оквиру одабране онлајн платформе.

Описани поступци праћења и вредновања је могуће применити за највећи део популације ученика. Ипак, постоји и мањи број ученика који није у могућности да учествују у интерактивној, електронској комуникацији. За такве ученике, у овом тренутку, школе су у обавези да обезбеде штампане материјале или коришћење школског простора за рад на рачунару. Министарство ради на томе да преко разредних старешина и школа установи тачан број таквих ученика. Након тога ће бити развијене и друге стратегије за њихову подршку у складу са развојем ситуације. Коначне одлуке ће бити донете на бази тачних података о броју и локацији таквих ученика.

У сваком случају, постојеће околности треба искористити максимално да се извуку лекције за даљи рад и у том смислу министарство ће паралелно са решавањем постојећих изазова прикупљати релевантне податке које ће допринети развоју образовног система у будућности.

 

Др Гордана Чапрић

 

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд